Bol u leđima

Obzirom na to da je diskus hernija najčešći uzrok bola, njoj ćemo posvetiti i najviše pažnje.

Prvo što treba znati jeste da postoji 5 nivoa povrde diskusa, a to su:

​

1. Bulging diska – bubrenja diska, često ne prikazuje nikakve simptome jer nije dovoljno velika promena da vrši pritisak na okolne nerve i kičmenu moždinu.

2. Protruzija diska – u ovoj fazi možete početi osećati bol u području gde se nalazi prolaps diska i gde je nastala kompresija na okolne nerve i/ili kičmenu moždinu, ali je u ovoj fazi omotač diska i dalje očuvan.

3. Diskus hernija – predstavlja pucanje omotača, prstena koji obavija jezgro pri čemu dolazi do curenja jezgra diska van samog omotača, čime  može doći do većih i ozbiljnijih kompresija na okolne nerve i/ili kičmenu moždinu. Ova faza je praćena uglavnom jakim bolovima, mišićnim spazmom i drugim neurološkim ispadima.

4. Ekstruzija diska – je u stvari isto diskus hernija ali u ovom slučaju došlo je do većeg i masovnijeg curenja jezgra diska čime se vrši jaka kompresija na okolne nervne strukture. Pacijenti osećaju jake tegobe koji se šire i u ostale delove tela koje taj nivo kičme inerviše. Ovo je čak najteži oblik diskus hernije jer se najteže i najsporije oporavlja.

5.  Sekvestracija diska – je poslednja faza povrede diska kada dolazi do curenja jezgra i van okvira diska, čak i u kičmeni kanal. Ali u praksi se pokazalo da ova faza zna da bude lakša za oporavka, jer se dobar deoiscurelog diska apsorbuje u samom kičmenom kanalu, a tegobe se nekad brže povlače.

​

Neki od najčešćih simptoma povrede lumbalnog dela leđa su:

 

• Bol u donjem delu leđa 

• Trnjenje ili bol koji se spušta niz nogu

• Bolivi u preponama ili kukovima

• Bol u glutealnom delu

• Bol u kolenu ili oko njega

• Trnjenje ili bol u listovima

• Antalgično držanje tela

• Trnjenje, žarenje, mravinjanje u stopalima

• Slabija kontrola mokrenja

• Slaba kontrola stopala, pad stopala

• Bolovi pri pokretanju trupa (istezanje tela, naginjanje, savijanje,rotiranje)

• Atrofija mišića leđa, gluteusa, nogu

• Seksualna disfunkcija

• Narušena cirkulacija nogu i osećaj hladnih nogu

 

Sve ove povrede, tegobe nastaju kao posledica narušene biomehanike tela, koja podrazumeva slabljenje određenih mišićnih grupa (mišića stomaka, leđa, gluteusa, kvadricepsa), a sa druge strane dolazi do skraćenja drugih mišićnih grupa (skraćenje zadnje lože, skraćenje preponskih mišića, kao i dugih i
kratkih paravertebralnih-leđnih mišića). Sve to dovodi do narušene statike i dinamike tela koja utiče na opterećenje samog kičmenog stuba i diskusa.

Diskus oko sebe nema nikakvu barijeru-ogradu već samo gustu mrežu mišića.
Kada taj sistem mišića više ne može da izdrži sile koje konstantno deluju na kičmeni stub, diskusi počinju da se pomeraju i dolazi do pucanje njihovog omotača i nastanjanja gore navedenih povreda.
Do skoro se smatralo da je oporavak teško povređenih diskusa nemoguć bez operativnog lečenja, ali skorašnja otkrića i studije koje su objavljene dokazuju da se diskus može apsolutno regenerisati i vratiti skoro u normalnu poziciju i funkciju. Da bi se tako nešto dogodilo moraju se eliminsati sve gore navedeni faktori koji su doveli do narušene biomehanike, a zatim stvoriti novi “povoljni” uslovi u kojima će se povređeni diskusi, nervne strukture i mišići oporaviti.

​