Bol u vratu
Bol u vratu postaje sve učestaliji problem kako među starijom, tako i među mlađom populacijom. Često se povezuje s hernijom diska u vratnom delu kičme.
Ova bol može proisteći iz sportskih ili profesionalnih povreda, kao i povreda uzrokovanih saobraćajnim nesrećama, gde je glava i vrat podložni snažnim trzajima, najčešće uzrokujući oštećenja mekih struktura poput mišića.
Kada je reč o diskus hernijama, važno je napomenuti da se radi o ozbiljnom zdravstvenom problemu koji često proizlazi iz nedostatka fizičke aktivnosti, posledice ubrzanog načina života i sve češćeg obavljanja poslova iz sedećeg položaja.
Diskus hernija može imati različite oblike i stepene ozbiljnosti, zavisno o tome koliko je došlo do pomeranja i promena na samim diskusima
Postoji 5 faza povrede diska:
1. Bulging diska – bubrenja diska, često ne prikazuje nikakve simptome jer
nije dovoljno velika promena da vrši pritisak na okolne nerve i kičmenu
moždinu.
2. Protruzija diska – u ovoj fazi možete početi osećati bol u području gde se
nalazi prolaps diska i gde je nastala kompresija na okolne nerve i/ili
kičmenu moždinu, ali je u ovoj fazi omotač diska i dalje očuvan.
3. Diskus hernija – predstavlja pucanje omotača, prstena koji obavija jezgro
pri čemu dolazi do curenja jezgra diska van samog omotača, čime može
doći do većih i ozbiljnijih kompresija na okolne nerve i/ili kičmenu
moždinu. Ova faza je praćena uglavnom jakim bolovima, mišićnim
spazmom i drugim neurološkim ispadima.
4. Ekstruzija diska – je u stvari isto diskus hernija ali u ovom slučaju došlo je
do većeg i masovnijeg curenja jezgra diska čime se vrši jaka kompresija na
okolne nervne strukture. Pacijenti osećaju jake tegobe koji se šire i u ostale
delove tela koje taj nivo kičme inerviše. Ovo je čak i najteži oblik diskus
hernije jer se najteže i najsporije oporavlja.
5. Sekvestracija diska – je poslednja faza povrede diska kada dolazi do
curenja jezgra i van okvira diska, čak i u kičmeni kanal. Ali u praksi se pokazalo da ova faza zna da bude lakša za oporavk, jer se dobar deo iscurelog diska apsorbuje u samom kičmenom kanalu, a tegobe se nekad brže povlače.
Neki od najčešćih simptoma povrede vratnog dela kičme su:
-
Bolni i ograničeni pokreti vrata
-
Bolovi između lopatica
-
Ukočenost vrata
-
Glavobolje i migrene
-
Trnjenje ruku i prstiju
-
Bolovi u rukama
-
Bolovi u ramenima (jedno ili oba)
-
Slabljenje mišića ruku, koje je često praćeno atrofijom
-
Zujanje u ušima
-
Glavobolje i migrene
-
Problemi sa očima i vidom
-
Poremećaj balansa
-
Plitak dah, otežano duboko disanje
-
Malaksalost, mučnina i vrtoglavica.
Do skoro se smatralo da je oporavak teško povređenih diskusa nemoguć bez operativnog lečenja, ali skorašnja otkrića i studije koje su objavljene dokazuju da se diskus može apsolutno regenerisati i vratiti skoro u normalnu poziciju i funkciju. Da bi se tako nešto dogodilo moraju se eliminsati svi gore navedeni faktori koji su doveli do narušene biomehanike, a zatim stvoriti novi
“povoljni” uslovi u kojima će se povređeni diskusi, nervne strukture i mišići
oporaviti.
Do skoro se smatralo da je oporavak teško povređenih diskusa nemoguć bez operativnog lečenja, ali skorašnja otkrića i studije koje su objavljene dokazuju da se diskus može apsolutno regenerisati i vratiti skoro u normalnu poziciju i funkciju. Da bi se tako nešto dogodilo moraju se eliminsati sve gore navedeni faktori koji su doveli do narušene biomehanike, a zatim stvoriti novi “povoljni” uslovi u kojima će se povređeni diskusi, nervne strukture i mišići oporaviti.
Fizioterapeut ima ključan zadatak da popravi narušenu biomehaniku, vrati telo u prirodni balans i stvori uslove za oporavak tela.
Kao glavni terapijski element koji se pokazao najefikasnijim u lečenju svih povreda i bolesti muskuloskeletnog sistema jeste „POKRET”, koji mi fizioterapeuti zovemo Kineziterapija.
Glavni cilj našeg centra jeste da vam na prirodan, neinvazivan način oporavimo povredu diskuka i tela u celini, koja uz odgovarajuće održavanje i buduću “Higijenu kičme” neće biti samo privremeno rešenje, već rešenje na duge staze. Povreda diskusa jeste fizička-mehanička povreda i kao takva uglavnom se mora fizički i tretirati.
Najbitnije za uspešan oporavak jeste individualan pristup svakom pacijentu.
Ovaj proces obuhvata adekvatno uzimanje anamneze, sprovođenje svih fizioterapeutskih standardizovanih testova, procena funkcije i strukture vrata, ramena i ruku u celini.
Po potrebi konsultacija sa doktorom specijalistom, sprovođenje dodatne aparaturne dijagnostike i na kraju pravljenj i sprovođenje individualnog plana terapije koji će dati najbolje i najkvalitetnije rezultate kako
bi se pacijent vratio svim pređašnjim sportskim i rekreativnim aktivnostim, kao i
aktivnostima dnevnog života.
Terapija obuhvata niz manuelnih tehnika, fizikalnih procedura i kineziterapiju (terapija pokretom – vežbe) kao najvažniji terapijski element u svakom oporavku.
„Samo se pokretom može stići do potpunog oporavka.”
