Bol u stopalu
Bol u potkolenici i stopalu može biti posledica različitih povreda, oboljenja ili deformiteta.
On značajno utiče na mogućnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti, bavljenje sportom ili uživanje u različitim rekreativnim aktivnostima.
Bol u stopalima jedan je od najučestalijih zdravstvenih problema.
Skoro 77 odsto odraslih osoba je osetilo ovaj bol koji nekada može biti skoncentrisan bliže prstima ili na petnom delu stopala.
Nauka naglašava da nijedna veštačka struktura nije u stanju da izdrži istu
količinu opterećenja kao ljudsko stopalo. Ovo pravo malo čudo prirode čini 26
kostiju, više od 30 zglobova i veliki broj mišića, nerava, ligamenata, krvnih
sudova.
Neka od najjčešćih stanja i povreda
Plantarani fasciitis - Plantarna fascija je mekotkivna struktura, koja se prostire od pete duž celog tabana do prstiju. Plantarni fascitis predstavlja zadebljanje plantarne fascije. Bolovi u stopalu su često posledica ovog stanja. Javlja se veoma često u opštoj populaciji i kod trkača. Bol u peti pri prvim jutarnjim koracima karakterističan je simptom plantarnog fascitisa. Bol se javlja i nakon perioda dužeg mirovanja, stajanja i hodanja. Plantarna fasciopatija često je udružena sa pojavom petnog trna.
Petni trn - Javlja na mestu pripoja plantarne fascije za petu. Nastaje kao posledica hroničnih upala plantarne fascije koja kao rezultat ima trn - po čemu je i dobio naziv.
Bolovi su izraženi pri osloncu na petu pri hodu, a naročito u jutarnjim časovima ili nakon dužeg sedenja.
Neuropatija u stopalu – Javlja se kao sekundarni problem kod povreda lumbalnog dela leđa, tj oštećenja nerva u lumbalnom delu kičme. Bol se može javiti u celom stopalu, određenim delovima ili prstiju stopala, ali pored bola mogu se javiti i neurološke senzacije u vidu trnjenja, peckanja, mravinjanja, žarenja, paljenja.
Upala Ahilove tetive - Ovo je čest problem kod sportista i u opštoj populaciji. To je jedna od najčešćih trkačkih povreda. Upala Ahilove tetive može biti akutna (tendinitis) ili hronična (tendinopatija). Može se javiti u njenom središnjem delu ili na mestu pripoja na peti. Najčešći simptomi kod upale Ahilove tetive su bol i ukočenost. Bol se smanjuje nakon zagrevanja i ponovo javlja po prestanku aktivnosti.
Otok u predelu Ahilove tetive može biti znak upale sluznih kesica (burzitis).
Ako postoje otok i zadebljanje pripoja Ahilove tetive reč je o Haglundovom deformitetu. Na pripoju Ahilove tetive može se pojaviti ikalcifikat.
Ruptura Ahilove tetive - Reč je o delimičnom ili kompletnom prekidu kontinuiteta Ahilove tetive. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom. Ultrazvučni pregled mekih tkiva i magnetna rezonanca važni su da se potvrdi dijagnoza. Odluku o načinu lečenja povrede Ahilove tetive donosi ortoped. Lečenje može biti neoperativno i operativno. U oba slučaja fizikalna terapija ima veoma važnu ulogu. Oporavak nakon rupture Ahilove tetive je zahtevan i dugo traje. Veoma je važno započeti fizikalnu terapiju na vreme i dobro je dozirati. Samo tako možemo osigurati optimalni oporavak.
Povrede skočnog zgloba i stopala - Ove povrede podrazumevaju uganuća, iščašenja i prelome skočnog zgloba. Simptomi su bol, otok, krvni podliv. Javljaju se i ograničenje pokreta, otežan oslonac i hod. Povrede skočnog zgloba su ujedno i najčešće sportske povrede. Fizikalna terapija je veoma važna u lečenju ovih povreda kako bi se funkcija stopala obnovila u potpunosti, a sportista vratio na teren ili rekreativac na posao.
Sindrom tarzalnog tunela - Bolovi u stopalu mogu nastati zbog uklještenja nervusa tibialis-a u tarzalnom kanalu. On se nalazi u predelu unutrašnje strane skočnog zgloba. Trnjenje i bol u stopalu česti su pratioci ovog stanja.
Mortonov neurom - Bol u stopalu često je posledica postojanja Mortonovog neuroma. On se javlja najčešće sa tabanske strane prednjeg dela stopala (obično između 3.i 4. prsta). Pacijenti se žale na bol u stopalu koji zrači put prstiju. Bol može biti praćen trnjenjem, pečenjem i žarenjem. Pacijenti često navode da imaju osećaj da stoje na kamenčiću.Simptomi se pogoršavaju u tesnim, uzanim cipelama ili cipelama na štiklu.
Deformiteti stopala - Bolovi u stopalima mogu biti posledica različitih deformiteta stopala. Spuštanja poprečnih svodova stopala (metatarzalgija) čest je uzrok bola u prednjem delu stopala. Spuštanje svoda stopala (“ravni tabani”) u kasnijoj životnoj dobi najčešće je posledica upala tetive tibialisa posteriora. Ulošci za stopalo imaju važnomesto u lečenju deformiteta stopala važan. Fizikalna terapija takođe je nezamenljiva u smanjenju bola.
Povrede mišića potkolenice - Bol u potkolenici često nastaje zbog isteguća ili rupture mišića potkolenice. Ove povrede su veoma česte kod fudbalera ili trkača. Povrede mogu biti različitog stepena. Kod blažih povreda javlja se samo bol. On je tada obično prisutan samo nakon određenih aktivnosti. Kod težih povreda pacijenti ukazuju na to da su osetili da je nešto puklo u potkolenici. Bol se javlja pri hodu i istezanju potkolenice. Bol pri skakanju i trčanju je takođe karakterističan.
Stres frakture – Prelomi usled “zamora materijala” potkolenice i stopala žena.
Rizik je naročito povećan kod žena sa poremećajem ishrane,sportovima koji podrazumevaju trčanje i skakanje. Češće se javljaju kod nastaju kao posledica preopterećenja kostiju. Uobičajeno nastaju u neredovnim menstrualnim ciklusima, i sa osteoporozom. Bol se javlja na mestu preloma.
Medijalni tibijalni stres sindrom (upala pokosnice)- Drugo ime za ovu povredu je sindrom trkačke potkolenice.
On predstavlja čestu povredu preopterećenja. Prepoznaje se po bolu sa unutrašnje strane potkolenice.
Bol se povećava tokom ili nakon aktivnosti i prestaje pri odmoru. Osnovni uzrok medijalnog tibijalnog stres sindroma je upala pokosnice golenjače. Nastaje zbog preopterećenja ove kosti, najčešće u sportu. Ovaj sindrom se najčešće javlja kod trkača početnika. Kod iskusnijih sportista nastaje nakon naglog povećanja fizičkog opterećenja.
U našem centru nudimo Vam oporavak svih ovih stanja i povreda.
Najbitnije za uspešan oporavak jeste individualan pristup svakom pacijentu .
Ovaj proces obuhvata adekvatno uzimanje anamneze, sprovođenje svih fitioterapeutskih standardizovanih testova, procena funkcije i strukture stopala i noge u celini.
Po potrebi konsultacija sa doktorom specijalistom, sprovođenje dodatne aparaturne dijagnostike i na kraju pravljenj i sprovođenje individualnog plana terapije koji će dati najbolje i najkvalitetnije rezultate kako bi se pacijent vratio svim pređašnjim sportskim i rekreativnim aktivnostim, kao i aktivnostima dnevnog života.
Terapija obuhvata niz manuelnih tehnika, fizikalnih procedura i kineziterapiju (terapija pokretom – vežbe) kao najvažniji terapijski element u svakom oporavku.
„Samo se pokretom može stići do potpunog oporavka.”
